Peškir imamo svi. Pitanje je da li dete na plaži treba peškir ili pončo, pa hajde da to rasčistimo bez okolišanja.
Kad dete izađe iz vode
Sa peškirom kreće poznata scena. Umotaš dete, peškir spadne dok ga brišeš po leđima, pa ga opet nameštaš jednom rukom dok drugom čuvaš da ne pobegne mokro na vetar. Funkcioniše, ali traži tvoju punu pažnju.
Pončo dete obuče preko glave i stoji sam. Kapuljača mu pokriva glavu, telo je obavijeno, a tebi su ruke slobodne. Dok se peškir bori sa gravitacijom, pončo prosto stoji gde treba.
Toplota
Tu je razlika najjasnija. Vetar na mokroj koži rashladi dete za par minuta, čak i kad je napolju toplo, i tu deca najlakše nazebu. Peškir pokriva samo deo tela koji trenutno brišeš. Pončo pokriva sve, od ramena naniže, i ostaje na detetu dok se igra.
Presvlačenje
Sa pončoom dete skine kupaće ispod njega i obuče suvo, a da ništa ne pokazuje. Bez svlačionice, bez žonglerske tehnike sa peškirom koji stalno hoće da padne. Na plaži gde nema kabine, ovo je možda i glavni razlog zašto roditelji pređu na pončo.
Kad je peškir ipak praktičniji
Da budemo pošteni — peškir nije za bacanje. Treba ti da se prostreš na pesak, da obrišeš ruke i noge, da pokupiš stvari. Peškir je tu nezamenljiv.
Zato većina roditelja ne bira jedno ili drugo. Pončo služi detetu, peškir služi svemu ostalom.
Zaključak
Za dete posle kupanja, pončo je topliji, lakši za presvlačenje i oslobađa ti ruke. Peškir ostaje za sve oko toga.
Ako bi da probaš pončo ovo leto, pogledaj dezene. A za detaljniji vodič o veličini i materijalu, tu je glavni tekst o pončoima.